Čovek kroz vekove je postao biće svesti i to ga najviše razlikuje od drugih živih bića,... Radimo, volimo, živimo, jedemo,....E tu je caka,... jedemo sve češće na silu, na brzinu, zato što moramo i najčešće gutamo hranu koja nam se nađe pri ruci,... Dajemo se i žrtvujemo za sve drugo, pri tom zapostavljajući osnovne potrebe koje nas drže u životu i onda kolabiramo,postanemo pretili,nezadovoljni, nemamo energije isl.
Ja sam prvo počela vežbati-čim oči otvorim, piti limunadu i smanjila sam obroke, a onda iz čista mira otvori mi se ponuda da u Lfitu-fitnes kulubu u kome sam već trenirala, kreće program mršavljenja, 3 meseca i to besplatno, pa ko normalan bi tu šansu propustio-ja nisam :) I javim se Lidiji koja OBOŽAVA trbušnjake i da može otopila bi svo salo sveta :) i prijavim se na program. "Upalo" nas je 85- kapa dole na programu i na tom potezu. Elem i tamo ja čuh za hrono ishranu, restrikciju i šta sve ne i onda iščitavah i prepisivah uputstva pravila i ostalo, i KRENUH na svoj pohod zvani HRONO :)
Ja danas sebi poklonih vježbe, obrok, vreme za ovaj post ( a to je luksuz, veruj mi), vreme za jedno divno udruženje čiji sam član (Udruženje kreativaca Draganasgarden) , vreme za maženje sa decom, za bojanku,... šetnju,...
Moja priča je slična; uvek se dajem više nego što bi to trebalo, nego što ljudi zaslužuju,... Ali takva sam i tako ću uvek postupati,....Nije mi krivo,... Živim u skladu sa sobom i time što jesam, pa tamn TI mislio-la jest budala, .... To je moje pravo. Moj život. I samo moja stvar.
Jednom Andrić reče:
"Nikad ne možeš biti toliko glup,
koliko ja mogu da budem gluv.
Nikad ne možeš da budeš tako alav,
koliko ja mogu da ti dam.
Nikad ne možeš toliko da srušiš,
koliko ja mogu iznova da sagradim.
I nikad, ali, ama baš nikad,
ne možeš da budeš toliko zao,
koliko ja mogu da budem dobar."
koliko ja mogu da budem gluv.
Nikad ne možeš da budeš tako alav,
koliko ja mogu da ti dam.
Nikad ne možeš toliko da srušiš,
koliko ja mogu iznova da sagradim.
I nikad, ali, ama baš nikad,
ne možeš da budeš toliko zao,
koliko ja mogu da budem dobar."
Vodim se time i zahvaljujući tome mirno spavam snom bebe, ali se dese periodi kada naprosto zaboravimo na sebe,... U potpunosti se posvetimo drugima i u tome u potpunosti uživamo,.... ali telo pati,....I onda dodje dan koji nas PROSVETLI i kažemo STOP.
Ja sam uvek bila buca, elegantno popunjena i šta sve ne,... MALO ja volim jesti :) , a malo je i genetika krivac,... Svi mi imamo svoje izgovore i opravdanja,... Moja su : genetika, prestanak pušenja+10 kg, jedna trudnoća, druga trudnoća, ne imanje posla i nedovoljno kretanja i tako u nedogled,.... Izgovora milion,... I onda staneš jedan dan i shvatiš da to nisi ti, da to nije tvoja vizija sebe,... da ne ličiš na sebe i da možeš ti to i bolje. Verujem da uvek može bolje, više,lepše,....Doneseš odluku da se menjaš i to čisto slobodnog srca i pokušaš,... Bolje umreti pokušavajući, nego živeti u statičnosti,....Jednom kada doneseš odluku i započneš svoj proces, energija se pokreće i neke stvari same od sebe dolaze,...
Ne verujete,... Pokušajte,... Šta možete izgubiti, osim koje kile, par minuta vremena ili nzm čega.
Ja sam prvo počela vežbati-čim oči otvorim, piti limunadu i smanjila sam obroke, a onda iz čista mira otvori mi se ponuda da u Lfitu-fitnes kulubu u kome sam već trenirala, kreće program mršavljenja, 3 meseca i to besplatno, pa ko normalan bi tu šansu propustio-ja nisam :) I javim se Lidiji koja OBOŽAVA trbušnjake i da može otopila bi svo salo sveta :) i prijavim se na program. "Upalo" nas je 85- kapa dole na programu i na tom potezu. Elem i tamo ja čuh za hrono ishranu, restrikciju i šta sve ne i onda iščitavah i prepisivah uputstva pravila i ostalo, i KRENUH na svoj pohod zvani HRONO :)
Danas je već mesec dana restrikcije zato i pišem, da se pohvalim :) Jeste oslabila sam i bolje izgledam za samo mesec dana, al što je najbitnije imam više energije, više vremena poklanjam i sebi i drugima i uživam u svakodnevnoj pripremi obroka ZA SEBE, jer ako mogu za supruga, decu, goste, pa "majku mu" (ups) valjda mogu i za sebe nešto uraditi,...
U sledećem postu pričaću vam o osnovnim pravilima hrono ishrane i restrikciije, do tada,...odgovorite na par pitanja, a ja vam dajem svoje odgovore, pa razmislite i o tome :)
1. Šta čekam? Najbolji trenutak je sad i jedino njega imamo-prošlost je prošla,budućnost tek dolazi,...
2. Kada će biti bolje? Nikada,... Uvek sve može da krene na lošije kad god, ali na bolje kreće čim se pokreneš.
3. Šta gubiš? Koji gram, vreme-bacaš ga na TV i internet svaki dan, onda ga bar "bacaj" u nešto što će te učiniti boljim, zdravijim, SREĆNIJIM.
I na posletku svaki dan pokloni sebi neku sitnicu i svaki drugi dan ćeš dati više, ali ćeš i dobijati više,...
Ja danas sebi poklonih vježbe, obrok, vreme za ovaj post ( a to je luksuz, veruj mi), vreme za jedno divno udruženje čiji sam član (Udruženje kreativaca Draganasgarden) , vreme za maženje sa decom, za bojanku,... šetnju,...
Sudje, prašina i ostalo mogu da sačekaju :) Malo ko se od nas seća da je sve bilo tip top, al se seća onog valjanja po vešu sa mamom, razbacivanja kreveta koji je ona tek zategla, prljanja kuće brašnom,....čišćenja retko :)
Dala sam: osmeh, obroke, čiste stvari, priču pred spavanje, poljubac za srećan put, savet za lep dan,zagrljaje, poljupce, reči, ples ...
Život je krug,...
Uživaj i srećno,...
Neki od mojih poklona sebi,... :) O njima u drugoj priči,... Pitajte reću vam,...
